Tragalac

„Tragalac je onaj koji traži onog Učitelja

koji vlada umetnošću vođenja ljudi

prema besmrtnom biću

koje obitava u njima samima.”

Postoje susreti koji mogu da nam promene život.

Postoje susreti sa osobama koje mogu da nam promene život.

Postoje susreti sa osobama čije ideje ili postupci mogu da nam promene život.

Ponekad je to samo jedna reč, jedan pogled, jedan gest ili insinuacija pa da nam se zamkovi koje smo podigli u nebo stropoštaju u tišini, predajući se pred dokazima njihove sopstvene besmislenosti.

Hodajući putevima kojima sam hodao, imao sam sreću da pronađem, iako ponekad mislim da sam bio nađen, nekoga čiji je živi primer preokrenuo kurs koji je mehanički život predvideo za mene.

*

Bio sam tragalac

onaj koji je želeo da pronađe smisao svih stvari,

smisao životu i smisao mog života.

Samo to i ništa manje od toga.

Potraga za višim smislom od malih ciljeva u životu, za smislom koji ide izvan svakodnevnog, može da se pretvori na svoj način u jedan cilj i održi u životu samu potragu. Ali orao, da bi bio orao, mora u sebi da prepozna potencijal leta. Stoga, da bi se upoznao smisao svih stvari, neophodno je prepoznati taj smisao u samome sebi. Ništa nije teže.

*

Išao sam daleko

putovao sam ovamo i onamo

i često sam mislio kako ništa neću pronaći.

Nedostajalo mi je ono što sam ostavio iza sebe,

a još uvek nisam stekao ono što sam pošao da tražim.

Počeo sam da mislim da ono što tražim ne postoji, samo zato što to nisam pronalazio.

Dugačka je staza

teško je putovanje

i ono što se na njemu izgubi ili pronađe služi danas,

a ne zauvek.

Ali ja sam tragao.

Tragao sam, i kažem da ono pronađeno vrlo malo liči na objekat potrage.

Uprkos tome, ono što mi je doneo put bilo je iznad ciljeva koje sam sam sebi postavio.

*

Paradoks je obići planetu da bi otkrio da je cilj nešto što se nosi unutra od prvog koraka. Ali u svetu ljudskih bića, istine su uvek paradoksalne.

Nešto sam pronašao, ne mogu reći da sam izgubio vreme krećući se u krug: pronašao sam nekoga ko je pronašao istinu.

Jednog dana sam razumeo,

bio je tako jednostavno,

da se u samoći ne stiže nikuda.

Bez ruke koja pokazuje tragove, tragalac se gubi u lavirintu iluzija.

Zbog toga je tragalac onaj koji traga za ključem,

ključem koji je u rukama onoga koji je već prešao put u celosti.

*

Tragalac je onaj koji traži onog Učitelja koji vlada umetnošću vođenja ljudi prema besmrtnom biću koje obitava u njima samima.

Ja sam pronašao taj kontakt

taj izvor:

ja sam pronašao kompletnog čoveka.

Uz njega sam mogao da doživim

kako jedna udaljena zvezda

osvetljava ono božansko u meni,

iako je to što je u mom srcu samo seme,

dok je u njemu već procvetalo cveće

i vetar života koji nosi u naručju njegove plodove kao primer.

Da nisam pronašao taj ključ, zapravo ne bih ništa bio pronašao.

*

Tragaoče, ispričaću ti šta se dogodi kada orao shvati da je orao i vetar ga prepozna i podupre u njegovom letu. 

Ispričaću ti da, kada jedan čovek može da prepozna u sebi sopstveno biće, odnosno, kada je neko prepoznat od strane svog besmrtnog bića, to biće uvek čeka raširenih ruku na jednoj od krivini puta.

Veoma sam svestan sada da bih, bez tog kontakta, nastavio da se vrtim u krug poput točka koji je izgubio kontrolu. Da nisam prestao da se vrtim sam oko sebe, da orao nije napustio let, još uvek ne bih mogao da ugledam tu iskru beskraja koja obitava takođe u meni.

Ne očekuj ortodoksne interpretacije tema o kojima će biti reči ovde. Teme kao što su patnja, energija, mehanizmi uma, ljudski san, potraga za večnim bićem, biće ti objašnjene na način koji, možda, neće biti u skladu sa tvojim mišljenjem.

Uprkos tome, tražim od tebe da pokušaš spustiš na trenutak tvoje neizbežne odbrambene sisteme i saslušaš sa pažnjom.

Moja želja je da podelim i prenesem makar deo suštine onoga što sam naučio, sa nadom da može da ti bude korisna, kao što je bila meni.

 

*

 

(Odlomak iz knjige „Tragalac” M. Koradinija)