Obećanje šamana
Ako mi dođeš kao žrtva, neću te podržati.
Ali ću imati dovoljno hrabrosti da hodam sa tobom kroz bol koji doživljavaš.
Staviću te u vatru, razgolitiću te, i postaviću te na zemlju.
Okupaću te biljem, pročistiću te i ti ćeš ispovraćati bes i tamu koja je u tebi.
Udaraću tvoje telo dobrim travama, i položiću te na travu, licem prema nebu.
Onda ću dunuti u tvoju krunu da očistim stare uspomene koje čine da ponavljaš isto ponašanje.
Dunuću u tvoje čelo da uplašim misli koje zamagljuju tvoj vid.
Dunuću u tvoje grlo da oslobodim čvor koji ti ne dozvoljava da govoriš.
Dunuću u tvoje srce da uplašim strah, tako da ode daleko gde te ne može pronaći.
Dunuću u tvoj solarni pleksus, kako bih ugasio vatru pakla koju nosiš unutra i ti ćeš spoznati mir.
Dunuću vatreno u tvoj stomak da spalim sve vezanosti i sve što nije ljubav.
Oduvaću sve ljubavnike koji su te ostavili i decu koja nikada nisu došla.
Dunuću u tvoje srce da te zagrejem, da iznova zapalim tvoju želju da osećaš, stvaraš i počneš ispočetka.
Dunuću silno u tvoje genitalije, da bih očistio seksualna vrata do tvoje duše.
Oduvaću smeće koje si sakupio/la pokušavajući da voliš ono što nije želelo da bude voljeno.
Uzeću metlu, i sunđer, i krpu i bezbedno očistiti svu ogorčenost u tebi.
Dunuću u tvoje ruke da uništim okove koji te sprečavaju da stvaraš.
Dunuću u tvoja stopala da počistim i izbrišem otiske sećanja, kako se nikad ne bi vratio/la na to loše mesto.
Okrenuću tvoje telo tako da tvoje lice ljubi zemlju.
Dunuću duž tvoje kičme, od korena do vrata, kako bih uvećao tvoju snagu i pomogao ti da hodaš uspravno.
I ostaviću te da se odmoriš.
Nakon ovoga, plakaćeš, a nakon plakanja, pašćeš u san,
I sanjaćeš prelepe i značajne snove,
A kada se probudiš, ja ću te čekati.
Nasmejaću ti se, i ti ćeš se osmehnuti
Ponudiću ti hranu koju ćeš jesti sa zadovoljstvom, osećajući ukus života, i zahvaliću ti se.
Jer ono što nudim danas, meni je bilo ponuđeno ranije, dok je tama živela u meni.
I nakon što sam bio izlečen, osetio sam tamu kako odlazi, i plakao sam.
Onda ćemo zajedno hodati, i pokazaću ti moju baštu, moje biljke i odvešću te do vatre opet.
I govorićemo jednoglasno uz blagoslove zemlje.
I vikaćemo šumi želje našeg srca.
A vatra će slušati i šaputati eho, i zajedno ćemo stvoriti nadu.
I planine će slušati i šaputati eho, i zajedno ćemo stvoriti nadu.
I reke će slušati i šaputati eho, i zajedno ćemo stvoriti nadu.
A onda ćemo se pokloniti ispred vatre i pozvaćemo vidljive i nevidljive čuvare.
I ti ćeš se zahvaliti svima njima.
I ti ćeš se zahvaliti sebi.
I ti ćeš se zahvaliti sebi.
I ti ćeš se zahvaliti sebi.
Nepoznati autor